Savršeni (zen) učitelj
Jednom prilikom, kao student išao sam na Grafički odsek, na Topčideru. (nekoliko godina sam tamo išao na dodatne časove grafike subotom).
Tom prilikom desio se slučajni sustet, Steva - moj profesor sa prve i druge godine je izlazio iz zgrade. Tu, pored ulaza na klupi je sedela Ruža, starija gospođa, slikarski model, na pauzi. Ja sam dolazio iz suprotnog smera. Uopšte se ne obraćajući meni, možda samo me i
letimično primetivši, već Ruži koja se uvek nešto vajkala i žalila na sve, Steva joj je rekao, "šta je Ružo, nemaš para, evo vidi koliko ima lišća, sakupljaj lišće, to ti je kao pare".
I prošao pored mene, dalje svojim putem.
Taj događaj mi se nekako, zbog nečega urezao i često godinama ponavljao u svesti.
I počeo sam da posmatram opalo lišće... a potom i da ga crtam... i nađem vrednosti u tome - vrednosti prema kojima je svaka želja za parama trivijalna i svaka žalba na okolnosti u kojima živimo tričava i licemerna.
...Nedavno sam došao do mišljenja da je to rečeno meni.
Postupak i metod savršenog zen učitelja.
No comments:
Post a Comment