Fotosešn
Tuesday, December 22, 2020
Deset slika
Friday, November 6, 2020
Један поглед на Мистичну палату уметности
За љубитеља уметности музеј-галерија је важно и вољено место. Ипак постоји један музеј који има изузетан значај за сваког љубитеља уметности, који се налази унутар њега самог и у коме су сачувана сва дела која су икада оставила утисак, а можда и много више од тога. Ту је он и директор и кустос и публика, често и уметник. Током времена увиђа да на целом свету постоји само једна таква палата, а да ли је унутар њега или унутар других људи је мање битно. Као што каже професор Дамблдор Харију Потеру, наравно да је то само сан у твојој глави, а зашто мислиш да то није стварност. Oно што јесте битно је да се налази ту одмах - у садашњем тренутку и да је то здање веће и монументалније од свега што је људска рука до сада направила укључујући и Буџ и пирамиде.
Слике су прозори који служе за гледање на унутра. Кроз њих се види холограмски простор душе, у овом случају унутрашњост Мистичне палате уметности (како се тај музеј зове). Кроз овај пред вама се дао поглед на футуристичке слике Соње Делоне кроз које се провиди светло-тамно са Каровађових слика, затим назире античка скулптура Лаокона са синовима како се бори са морском змијом, Вилендорфска Венера како плеше балет, Венера из Александровца, жирафе из Сахарских пећина ... и ко зна шта још у неслућене дубине и висине. Зашто тако - једноставно таква је поставка у музеју.
И да закључимо стихом Милана Живковића:
Једно је сунце које сија
Једна је и светлост коју даје
Прозори су различити само
ал' то ипак спада у детаље.
Лаоконова група
Изложба слика Драгољуба Јовичића и Ненада Вучковића 4.-17. 11. 2020. Галерија СКЦ Нови Београд
https://www.youtube.com/
Дијалектика може бити примењена у ликовној уметности
Антички филозофи су још давно открили начело дијалектике, схватили су да се путем дијалога - тезе, антитезе и синтезе може доћи до нове спознаје или се барем може унапредити комуникација.
Још су надреалисти (Ернст, Магрит, Ман Реј...) средином 20. века схватили да је довољно поставити два предмета један поред другог (на пример шиваћа машина и кишобран) и они ће сами од себе да почну дијалог... А где се тај дијалог одвија - у свести посматрача. Како како каже Бајага - у глави, на сопственом платну, помешај сиву и златну... слике имају тежњу да успоставе дијалог у свести посматрача, тако се ствара динамика у менталном простору посматрања и из тога може настати неки нови квалитет и нова спознаја. Тиме се употпуњује пут који прелази једно уметничко дело - од аутора, преко матријализације до публике. Тај пут може бити права линија, цик-цак, круг, спирала или нешто друго, то једнако (а можда чак и више) зависи од посматрача колико и од аутора који су иницирали тај процес. То посматрачу даје битно и креативно место у процесу протока идеја, утисака и емоција који се назива ликовна уметност.
Ова изложба настаје из потребе за сусретањем, уважавањем, сарадњом, разменом искустава и антиципацијом.
Кафе Јус
Поглед из Жуте подморнице
Последњи тренуци разговора светог Матеја са анђелом
у тврђави Фридрихштајн у Берлину 1945.
Продавница воћа
Тупик
Зелени ходник
Разноврсност облика живота
Пасторала
Разноврсност и разнородност, Ненад Вучковић не схвата као лутање у
стварању него као слободу. Његов шарени сликарски брод пристаје у многим
стилским лукама али се ни једној не обавезује на дужи останак. Он их не
напушта за увек, испловљава из њих са поздравом, не са збогом.
Зов
Галеба Џонатана Ливингстона га зове ка пучинама и новим пределима у
којима се може уздићи његова машта али уз велики труд и одрицање за које
данашњи уметници као да нису спремни ... Иако велики путник који у
својим авантурама са бојама може да личи на Холанђанина луталицу, Ненад
се узда у своју интуицију којој није потребан календар ни компас који би
користио познате и предвидиве меридијане који су путоказ онима који се
држе извесности. Ненад се држи сјаја звезда по којима су полако, једрили
древни морски путници, ослушкујући споља колико и изнутра оне гласове
који се не дају лако назрети. Морамо му веровати, тим пре, што је то
његов Пут.
Ненад каже: „Уметност је траг океана слободе на песку
живота.“ Верујем да се у паузама између писања и брисања таласа на
Ненадовом уметничком жалу могу пронаћи драгоцени морски дарови и бисери
...
Драгољуб Јовичић
Кључ за посматрање слика Драгољуба Јовичића се може наћи у његовој
литератури (као вероватно и обрнуто) јер пред собом имамо и ликовног и
литерарног ствараоца који промишља и преиспитује наше време и наше
окружење. Мотиви као што су шума, дрво, река, тврђава, острво - блиски
су аутору зато што се кроз такве призоре провлачи прича коју нам је
начео у свом роману Чувари шуме. А прича о томе да цивилизација не мора
(као што јесте) бити одвојена од природе и супротстављена природи,
наставља да шапуће кроз његове слике.
Када слика нашу цивилизацију
то се најбоље може упоредити са Драгољубовом кратком литерарниом формом
(3 збирке афоризама и зенфоризама). Ту је сатирични и прекорни тон
доминантан, а мета те сатире су отуђење, контраверзе и загађења
савременог начина живота.
Древне тотеме егзотичних култура из
прошлости, као и прокажене и од цивилизације прогнане, Драгољуб окупља
као своје савезнике и сведоке својих тврдњи - да може и другачије,
кудикамо боље, хуманије, поштеније... Тако је настало и Тајно друштво
живих, које се понекад чешће, понекад ређе окупља на Магичним вечерима. И
ова изложба је прилика за још један такав скуп, који ће се путем
уметности разумно и дисциплиновано супротставити страху (у себи) од
егзистенције и страху од пандемије.
www.dragoljubjovicic-magicni.com
Ненад Вучковић
Thursday, October 1, 2020
Перформанси
3 dobre vesti
https://www.youtube.com/watch?v=ImFUOnof_kk
https://www.youtube.com/watch?v=QXLNgOJ2TU0
Poseta muzeju - lift svesti
https://www.youtube.com/watch?v=QZPPPEYq1Cc&t=355s
https://www.youtube.com/watch?v=QZPPPEYq1Cc&t=14s
Omaž Cvijeti Zuzorić
https://www.youtube.com/watch?v=a8D14jKBPO4
Susret sa sobom
https://www.youtube.com/watch?v=2iiiiqvgkm0&t=245s
https://www.youtube.com/watch?v=2iiiiqvgkm0
https://www.youtube.com/watch?v=09gEbeNT5Wo
Susret sa sobom - Bozidarac https://www.youtube.com/watch?v=e8K2euUFtaw
Iskustvo praznine
https://www.youtube.com/watch?v=-NUKwj3pm68
https://www.youtube.com/watch?v=-NUKwj3pm68&t=77s
https://www.youtube.com/watch?v=KFWTsfo-aIw&t=539s
https://www.youtube.com/watch?v=KFWTsfo-aIw
100 reči (u paviljonu Cvijeta Zuzorić)
https://www.youtube.com/watch?v=IRly6AevmZg
https://www.youtube.com/watch?v=Q4vFk1duwW0
100 reči (u kući Đure Jakšića) https://www.youtube.com/watch?v=UfY5w8HxlBQ
Spomenik ljubavi
https://www.youtube.com/watch?v=xnIuJRoudSg&t=9s
Kada sveci marširaju
https://www.youtube.com/watch?v=PeLxrIknzf0&t=2s
Omaž Džonu
https://www.youtube.com/watch?v=75jssLNrhKg
MIR LJUBAV ISTINA (ULUS)
210 i više pozdrava-zagrljaja Mira, Ljubavi i Istine (Prolećna izložba ULUS-a)
210 i više pozdrava-zagrljaja Mira, Ljubavi i Istine (Centar za kulturu Rakovica)
Последњи тренуци Разговора светог Матеја са анђелом у тврђави Фридрихштајн, у Берлину 1945.год.
1945. године слика се налазила у тврђави Фридрихштајн и са многим другим ремекделима уништена је у пожару током борби нациста и савезника у Берлину.
Ова слика бележи последње тренутке разговора светог Матеја и анђела.
Поглед свеца је уперен у бескрај.
Шапат анђела се чује тек када престаје.
Поглед свеца је уперен у бескрај.
Уметност је мит о постојању вечности бескраја
кога увек изнова препричавају
осуђени (опредељени?) на коначност и пролазност.
Данас,
Бог ми је дао изузетан дар, карту да се превезем
преко океана незнања.*
Данас,
Бог је одржао низ састанака са ноћи незнања
како би ме ослободио из њеног затвора.*
(* цитати из књиге "Данас", Шри Чинмоја)
Thursday, July 16, 2020
Pozdrav sa rivijere nasukanih simbola
Ова слика у форми разгледнице са летовања добијене од неког блиског, говори о свету, пророди и човеку.
Фигура човека је на први поглед слабо видљива (означено на скици испод), али то је права мера у којој она и треба да буде, и јесте видљива. Наранџаста боја иста како човека, тако и природе упућује на : "Од праха си настао и у прах ћеш се поново претворити". Човек је "Чича Глиша", и он је само још један симбол и то баш најједноставнији - онај који деца прво уче да цртају када треба да представе човека. Он се крије као мета у стрељани, можда бојећи се да и сам не доспе на ону страну где су симболи насукани. Ипак, шаље поздраве, или je то он бродоломник који запомаже упомоћ.
Симболи су као насукани бродови у неком заборављеном речном зимовнику, урасли у грање, и сами се претварају у труло грање.
Чује се крик гаврана из песме Војислава Илића: "...У влажни ваља до... Са криком узлеће гавран и кружи над мојом главом, Мутно је небо сво..." То небо по коме гавран лети је испод земље ("Underground"), то је унутрашњи простор који је одраз или рефлексија спољашњег простора.
Онда није чудно што је истовремено и припека и месечина - и подне и поноћ, као у записима Светлане Велмар Јанковић.
Исто тако, и тело и ум нису ни исти ни различити. Они су неодвојиви, једно јединство јасности и Празнине, појаве и Празнине, као што су месец и његов одраз на води.
Ако су месец и одраз или појава месеца у бари исто, онда би, када ставиш своју руку преко тога, појава још увек требала да буде ту. Ако су различито, онда би требало да будеш у стању да подигнеш појаву из баре као и лист папира. Ништа нема постојање по себи него по уму који га поима и означава као од себе независну појаву. На тај начин имаш бескрајну разноликост поимања - спољашњи свет (Махамудра, тибетански будизам).
Kapija logora
"Капија логора"
На уској зеленој површини, на ивици раскрснице са новобеоградске стране Бранковог моста налази се једна изузетно вредна и успела скулптура која се односи на историско наслеђе тога места - Логор Старо сајмиште. Скулптуру чине два ишчупана масивна бетонска стуба са својим темељима, они су постављени један насупрот другог, а бетонске грудве - темељи су уобличени у две главе са накострешеном косом.
Ово дело настало 2014. год. је рад уметника и професора Томислава Тодоровића, врло је успело не само по моделацији, већ и због чињенице да је та скулптура тзв. редимејд (готов предмет коме уметник додељује уметнички карактер). Та два стуба су у ствари изваљени стубови капије Логора на Сајмишту, артефакт из времана Другог светског рата. Знајући и поштујући ту чињеницу уметник је својим врло малим интервенцијама "открио дух материјала" и створио снажно дело које преноси емоцију и дух времена на које се односи. Ова скулптура је истовремно артефакт, споменик и уметничко дело. Као што је капија логора Аушвиц са надписом "Arbeit macht frei" постала снажан и универзалан антифашистички симбол, тако и ова "Капија логора" једнако снажно носи исту поруку. Ако се надпис "Рад ослобађа" схвати као Titulus crucis, онда је ово што имамо у Београду - Прави крст.
Ради ширег сагледавања, могле би се направити још неке паралеле са другим уметничким делима: на пример дело Јозефа Бојса "Крај двадесетог века" (Документа, Касел, 1987), гомила базалтних стубова који су касније распоређени по граду Каселу, би се сигурно могло видети потпуније после посматрања ове београдске скулптуре.
Такође као што Тодоровић користи одбачени грађевински материјал, тако и најцењенији британски андерграунд уметник Бенкси у Њујорку прави инсталацију од гомиле шута "Сфинга" (рекло би се да је београдска скулптура и по емоцијама и по фигурацији много успелија него та њујоршка).
Ова поређења би требало да укажу и на то каква је материјална вредност овог уметничког дела, а ако би говорили о историјској вредности или националном значају то би се могло оценити само као - драгоцено, немерљиво.
Због свега овога требало би ову скулптуру заштитити и увести је у инвентар културног и историског наслеђа града Београда у Заводу за заштиту споменика Београда. Зелену површину око скулптуре средити, посадити цвеће и одржавати (од стране Градског зеленила); направити стазу око скулптуре како то уметничко дело заслужује, да би посматрачи могли обићи скулптуру не газећи траву; направити мањи паркинг у близини да посетиоци могу доћи возилом. Надаље треба укључити то место у туристичку и културну понуду града, и имати у виду велики историјски и уметнички значај овога дела приликом трајног решења изгледа амбијента Старог сајмишта. Министарство културе би требало да откупи дело као скулптуру у јавном простору и аутору исплати одговарајући хонорар (ако то до сада већ није учињено). Ја предлажем да се то место назове "Капија логора", јер тако масивни стубови нису могли бити померени далеко од места на коме су стајали док су били у тој функцији.
Subscribe to:
Posts (Atom)