Nenad Vučković: 2023

Friday, December 15, 2023

210 i više pozdrava-zagrljaja MIRA LJUBAVI i ISTINE

Uvod:

Cilj nam je da napravimo model stvarnosti. Za to ćemo iskoristiti 3 elementa:

Prvi element su ove saksije sa cvećem. One predstavljaju sve stvoreno: sve ljude, sve životinje, biljke, kuće, gradove, sela, planine, reke, mora, okeane, kontinente, planete, zvezde i solarne sisteme, galaksije, međuzvezdani i međugalaktički prostor i vreme takođe. Sve što postoji materijalno. To je tu.

Drugi element smo mi svi - ovde prisutni, ali ne naša tela i prostor koji zauzimamo, to smo već iskoristili, to je deo prvog elementa, već naša svest. Svest kao sposobnost da spoznamo sebe i svoju okolinu, da komuniciramo, da donosimo odluke... Svako od nas je sa sobom doneo izvesnu količinu svesti na ovo mesto i ta svest formira horizont sadašnjeg događaja - to su okolnosti koje su ovde i sada. Tu količinu svesti koju imamo ovde i sada posmatraćemo nepodeljenu - u rinfuzu, a ne u odvojenim pakovanjima; ili drugačije rečeno posmatraćemo je kao šumu, a ne kao drveće. To je drugi element naše večerašnje igre, i on predstavlja svu svest koja postoji, u svim bićima, a nećemo se baviti time da li se ona prostire samo na ljude, ili na ljude i životinje, ili na sve živo na ovoj planeti, ili je ima je ima i van tih granica. Znači drugi element je Univerzalna svest.

Treći element je Logos. To je ono što je opisano u Svetom jevanđelju po Ivanu: "Na početku beše reč. I reč beše u Boga. I Bog beše reč. Ona beše na početku u Boga. Sve je kroz nju postalo, i bez nje ništa nije postalo što je postalo." Ovo izgleda jako teško da se shvati, početak se čini jako davno. Jednostavno rečeno logos je suprotnost od haosa. Mi ćemo ovde i sada predstaviti stvarnost Logosa i Logos stvarnosti. Za to će nam poslužiti ova slova, i prethodna 2 elementa... Pa da počnemo...

Конволуција светлости и свести

Мале покретне скулптуре

Брег победника

Шта је то пљесак једне исте руке

Пастели и слике

Шуманова фреквенца

Молитва на језеру

Птице

Овако је говорио Заратустра

Mind in and out

Интеграл Празнине Промене Свести - аутопортрет

Моје да

Да ли си био?
Да.
Да ли си тражио?
Не.
Да си тражио - нашао би.
Да.
Да си нашао имао би.
Да.
Да имаш - постао би.
Да.
Овако, мораћеш поново да идеш.
Да.

Слике

Квантни скок

Подражавање - Укљ/Искљ.

Идем путем

Пут иде кроз мене...

(из песме ПрИСУСтво, Д. Јовичић)

Ја сам пут, истина и живот.

(Нови завет, Јеванђеље по Јовану)

Циљ је достигнут када се путник поистовети са путем.

Када доживљава себе као пут, а пут као себе он је већ на циљу (исто колико и на почетку, као и на сваком делу пута). Јер пут јесте увек на сваком свом делу.

Крај пута је део пута, а не сврха пута.

Време постоји само да се не би све одигравало у исти мах.

Облак кућни љубимац

Београдски поражени

Момо Капор је у некој од својих књига написао поруку уметницима који се осећају поражено (а сви се кад-тад тако осећају):

Ако немаш о чему да пишеш и осећаш се празно - пиши о томе, како се то осећаш празно и опиши како немаш о чему да пишеш.

Ван Гог је у последњој фази свога опуса о томе овако писао брату:

Почињем слику упркос гласу који ми непрестано говори да не умем да сликам. Када завршим слику, она ми потврђује да сам ја био у праву.

Olovka, četkica i - čudo

Облак мој кућни љубимац

Monday, June 5, 2023

МИР ЉУБАВ ИСТИНА

Ово је први сирови снимак акције МИР ЉУБАВ ИСТИНА

Еколошког уметничког пројекта Аријаднина нит,

која је одржана јуче на Ушћу.

Хвала свима, драги пријатељи волонтери учесници!

Искуство сарадње и разумевања је оно највредније што се на овој акцији испољило. То је оно што нам је потребно за опстанак. Кроз овакве прилике ми то учимо.

Ово је мали корак за човечанство, али велики за све нас.

Видео запис остаје да то посведочи (чак и необрађен и у ниској резолуцији).

Кроз пар дана објавићемо квалитетнији и обрађен снимак...

Saturday, April 1, 2023

Oslobađanje praznine - Iskustvo praznine

Илузорно је говорити о Илузији. Зато ћемо говорити само о Празнини ...и другим стварима, у нади да ће контуре наше приче - ивице између реченог и оног неизрерченог оцртати лик Илузије, и тако нам и њу бар делимично учинити видљивом и спознатљивом. Ни то није мали подухват, јер и Празнина нема ни контуре ни границе (то су појмови из нашег ума), али полако, ипак свако путовање почиње једним кораком. Наоружајта се стрпљењем и радозналошћу и пођимо редом, како иде ова прича.

Вид, додир, укус, мирис и слух су 5 чула са којима ми доживљавамо спољашњи свет. Чула нам говоре о простору у коме се налазимо, о земљи по којој ходамо, о води и храни која нас одржавају у животу... Али наша чула нису савршени инструменти, оно што нам говоре о спољашњем свету је у најбољем случају тек делимично тачно. На пример вид је ограничен - не можемо читати слова из књиге ако је она удаљена више од пола метра од очију, не распознајемо лице особе која се налази даље од 50 метара; слух је ограничен: не распознајемо речи разговора који се одвија на 5 метара од нас итд, то важи за сва чула. Још један је начин да спознао да наша чула нису савршена - животиње имају много савршенија чула од нас. На пример пас има око 1000 пута осетљивије чуло мириса од човека, такође пас има много осетљивији слух, соко има много оштрији вид од човека, тицала мрава су много осетљивија од рецептора за додир на кожи човека ...
На срећу човек има још један инструмент којим спознаје спољашњи свет, а то је ум. Он се састоји од више склопова, а неки важнији од њих су: памћење, учење, размишљање, читање, писање... Када искористимо ум добијамо потпуно другачију слику о свету око нас, од оне слике коју нам стварају чула. Та слика изгледа овако: ми се налазимо на површини велике лопте која се врти, тако да ми не стојимо у месту, већ се крећемо по кругу полупречника око 6400 километара брзином од 0 до 500 метара у секунди, зависно на којој географској ширини се налазимо - око полутара најбрже, а на половима се само вратимо око себе. 
Али ова слика није потпуна. Ми се, заједно са том лоптом-Земљом крећемо по елипсастој путањи око Сунца, и то брзином много већом од тих 500 метара у секунди. 
Али ни ова слика није потпуна. Ми се, управо сада, заједно са Соларним системом крећемо у оквиру галаксије Млечни пут и то бар на два начина - концентричном путањом око центра галаксије (јер се налазимо у једном од репова галаксије који се таласасто распростиру од центра) и осцилаторно - горе-доле у односу на раван галаксије. У питању су огромне брзине и димензије, непојмљиве за наше свакодневне релације.
Наравно да ни ова слика није коначна и потпуна али ћемо се ту зауставити и вратити нашој причи...

Кад тако сагледамо овај свет и наше место у њему, схватимо да једно одређено место, као што је на пример ово место где се сада налазимо, не постоји, да је то заблуда створена од наших чула. Оно што постоји је кретање-промена, и медијум који омогућује кретање, а то је празнина, не бих се усудио да кажем простор јер то је већ појам који имамо из искуства својих чула и као таквог га неможемо прихватити као стварног. Значи постоји промена и празнина. Трећи елемент за који сам сигуран да постоји је свест, јер се деловање свести управо испољава. 

Флаша служи да се у њој чува вода или неко друго пиће, сок, пиво, вино, кокакола. Оно што се дешава кад пијемо је да течност из флаше прелази у наше тело, али ако пажљивије погледамо видећемо и да празнина коју заузима та течност такође прелази у наше тело, постаје део нашег тела, постаје простор на коме се одвија наш живот - то је наш животни простор. Е сад, зашто је наш животни простор затворен у флашу? Заварaни сликом стварности коју нам стварају чула: незнање, прождрљивост, похлепа, пожуда, лицемeрјe, таштина, сујета, лењост и самољубље  навели су нас да ослободимо духа из боце мислећи да ће то донети нешто добро. А он је нашу животну средину затворио у флашу. Тај дух из флаше се зове потрошачко друштво. 
Пристали смо да нешто што је величине реке, величине планине, величине језера, величине океана, величине планете, величине сунчевог система и величине галаксије и веће - наша стварност, наша животна средина, буде сведена на величину флаше. То је срамота, то је неприхватљиво. 

Ако сте са читањем стигли до овог места, значи да ваша свест још није флаширана (како је то описао  E.T.A. Hoffmann - "Златни ћуп"), то даје наду да се процес може преокренути у супротну страну, да се дух може вратити у боцу а здравље у животну средину. Како ослободити животну средину од потрошачког друштва?
Важно је умети поставити право питање јер само на исправно постављена питања постоје одговори, чак штавише, добро постављена питања су истовремено и одговори, у томе је сва мудрост.

Бавимо се рециклажом пластичних флаша, јер се кроз искуство таквога рада добија прво способност да се постави право питање, а затим добијају и одгоовори.