... Мала пластика

 

Акорд

 

 Створени свет доживљавамо амбивалентно - и као хаотично место које је извор фрустрације и преперека, а са друге стране то је и је хармонија облика и утисака. Када је један пол у жижи нашег искуства, други је потиснут на периферију. Ако сте у стању да краичком ока ухватите неки фрактални одломак општег склада, неки акорд златног пресека, чврсто га ухватите и вуците ка центру своје свести. То је уопштено поступак за безболно силажење са клацкалице појавних утисака. Пазите ако се много заиграте, можете пасти као дете са клацкалице.

 

 

Сазвучје

 

Уметничко дело се не састоји у вештини да се нешто направи, ми ништа не можемо направити, материја је појава таква каква јесте, неможе се ни створити ни уништити. Уметничко дело је поступак којим се материја стави у такве околности у којима она може да открије сазвучје са хармонијом општег постојања. Ова оптимистична и врло мистична идеја одражава се у овом раду. Због тога је битан материјал - грана која је расла природним соковима, а у њој непогрешиво препознајемо плесача. Да ли је то уметник, има ли ту места за идентификацију?

 

 

Породица

 

 Бронзана скулптура "Capricorn" Макса Ернста стајала је на углу Народног музеја где Васина улица избија на Трг републике, у оквиру изложбе Немачке надреалистичке уметности давне 1980-инеке године, и оставила приличан утисак на мене. Кад год се за то укаже прилика поновим је у неком облику, као што је случај са овим радом. У тој скулптури оптимално је примењено правило које је темељ надреалистичког поступка: постави два предмета један поред другог, као на пример кошобран и шиваћу машину, и они ће почети да између себе воде дијалог; а где се тај дијалог одвија - у свести посматрача. У овом раду су искоришћени предмети из наше околине и нашег исуства - дечије дрвене играчке, пластичне и дрвене перле од накита бижутерије, пластични меткићи из дечијих играчака-пиштоља. Искуства игре и бомбардовања су ту конкретна и потпуно наша. Она се  преламају кроз стаклени облутак треће и најзагонетније фигуре у овој групи, што даје оптимизам да се дијалог свести може преточити у Фантастичну појаву разумевања и прихватања.

 

 

 

Цртеж и ...

 

 

 

 

Линија је душа цртежа. Црно раздвојено од белог, јесте од није, додирнуто од недотакнутог. У процесу посматрања ум у томе што види открива оно што он сам и јесте и ништа друго. То је право чудо - да је ум у стању да у ономе што посматра види нешто из свог сопственог искуства, као на пример лице, осећање или мисао. Зато је уметничко дело нека врста огледала. Иако линија само плете своје ритмове ми смо у стању и вољни да у том плесу препознамо лица, односе између људи, односе између спољашњег и унутрашњег искуства тј. искуства света и искуства себе сама. Са тако мало добијамо тако много, уствари изгледа да што мање тражимо, што мање очекујемо и желимо,  више добијамо. Да ли се ово можете прочитати из тока линије на овим цртежима? Или је можда ваше искуство другачије (само је линија иста).

 

 

 

Dve slike

 

Zeleni hodnik

Ova slika je potpuno u duhu nadrealističke tradicije. Sve predstavljeno je konkretno, stolica je stolica, isto važi i za vrata, prozor, prostor je hodnik, kapljica i bara su voda. Dalje, predmeti i njihovi odnosi postaju i više od konkretnog: prva dilema nastaje kada se zapitamo kako to da je oluk unutar prostorije (ili hodnik možda nije prostorija?). Kako to da bara liči na Srbiju (ili to možda uopšte nije ni bara ni Srbija?), kuda vode ta vrata iz kojih dopire svetlost (ili to možda uopšte nisu vrata?), ko je to ušao, ostavio svoje mokre tragove, posedeo i ponovo izašao (možda je neko samo pogledao vremensku prognozu na RTS1 u 19:15?). To već dovodi u pitanje koliko je neki potpuno običan-svakodnevni događaj realan, a koliko nadrealan.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

San o slobodnoj energiji - 

poslednja faza izgradnje spomenika Nikoli Tesli, postavljanje elekto opreme

Slika prikazuje spomenik Nikoli Tesli koji je izgrađen u ravnici Srema. Spomenik je od blokova belog mermera skulptorski uobličen u vidu kolosa - Nikole Tesle sa rukama podignutim ka nebu. Na skulpturi je instalirana oprema za nehercijanski prenos energije. U suštini ovaj spomenik je antena kojom se energija kosmosa (kretanja galaksija i sunčevog sistema, prostora i vremena) prenosi u energetsko polje Zemlje i daje na slobodnu, miroljubivu i bogoljubivu upotrebu.
Spomenik je predviđen tako da se može razgledati hodajući po njemu,čak i kada je prenos energije u punom obimu, kako bi posetiocima, a pogotovo mlađim generacijama služio kao inspiracija.
Slika prikazuje poslednju fazu izgradnje spomenika - postavljanje elektro opreme.