Pozdrav sa rivijere nasukanih simbola

Ова слика у форми разгледнице са летовања добијене од неког блиског, говори о свету, пророди и човеку.
Фигура човека је на први поглед слабо видљива (означено на скици испод), али то је права мера у којој она и треба да буде, и јесте видљива. Наранџаста боја иста како човека, тако и природе упућује на : "Од праха си настао и у прах ћеш се поново претворити". Човек је "Чича Глиша", и он је само још један симбол и то баш најједноставнији - онај који деца прво уче да цртају када треба да представе човека. Он се крије као мета у стрељани, можда бојећи се да и сам не доспе на ону страну где су симболи насукани. Ипак, шаље поздраве, или je то он бродоломник који запомаже упомоћ.
Симболи су као насукани бродови у неком заборављеном речном зимовнику, урасли у грање, и сами се претварају у труло грање.
Чује се крик гаврана из песме Војислава Илића: "...У влажни ваља до... Са криком узлеће гавран и кружи над мојом главом, Мутно је небо сво..." То небо по коме гавран лети је испод земље ("Underground"), то је унутрашњи простор који је одраз или рефлексија спољашњег простора.
Онда није чудно што је истовремено и припека и месечина - и подне и поноћ, као у  записима Светлане Велмар Јанковић.

Исто тако, и тело и ум нису ни исти ни различити. Они су неодвојиви, једно јединство јасности и Празнине, појаве и Празнине, као што су месец и његов одраз на води.
Ако су месец и одраз или појава месеца у бари исто, онда би, када ставиш своју руку преко тога, појава још увек требала да буде ту. Ако су различито, онда би требало да будеш у стању да  подигнеш појаву из баре као и лист папира. Ништа нема постојање по себи него по уму који га поима и означава као од себе независну појаву. На тај начин имаш бескрајну разноликост поимања - спољашњи свет (Махамудра, тибетански будизам).

Kapija logora

"Капија логора"

На уској зеленој површини, на ивици раскрснице са новобеоградске стране Бранковог моста налази се једна изузетно вредна и успела скулптура која се односи на историско наслеђе тога места - Логор Старо сајмиште. Скулптуру чине два ишчупана масивна бетонска стуба са својим темељима, они су постављени један насупрот другог, а бетонске грудве - темељи су уобличени у две главе са накострешеном косом. 

Ово дело настало 2014. год. је рад уметника и професора Томислава Тодоровића, врло је успело не само по моделацији, већ и због чињенице да је та скулптура тзв. редимејд (готов предмет коме уметник додељује уметнички карактер). Та два стуба су у ствари изваљени стубови капије Логора на Сајмишту, артефакт из времана Другог светског рата. Знајући и поштујући ту чињеницу уметник је својим врло малим интервенцијама "открио дух материјала" и створио снажно дело које преноси емоцију и дух времена на које се односи. Ова скулптура је истовремно артефакт, споменик и уметничко дело. Као што је капија логора Аушвиц са надписом "Arbeit macht frei" постала снажан и универзалан антифашистички симбол, тако и ова "Капија логора"  једнако снажно носи исту поруку. Ако се надпис "Рад ослобађа" схвати као Titulus crucis, онда је ово што имамо у Београду - Прави крст.

Ради ширег сагледавања, могле би се направити још неке паралеле са другим уметничким делима: на пример дело Јозефа Бојса "Крај двадесетог века" (Документа, Касел, 1987), гомила базалтних стубова који су касније распоређени по граду Каселу, би се сигурно могло видети потпуније после посматрања ове београдске скулптуре. 

Такође као што Тодоровић користи одбачени грађевински материјал, тако и најцењенији британски андерграунд уметник Бенкси у Њујорку прави инсталацију од гомиле шута "Сфинга" (рекло би се да је београдска скулптура и по емоцијама и по фигурацији много успелија него та њујоршка). 

Ова поређења би требало да укажу и на то каква је материјална вредност овог уметничког дела, а ако би говорили о историјској вредности или националном значају то би се могло оценити само као - драгоцено, немерљиво. 

Због свега овога требало би ову скулптуру заштитити и увести је у инвентар културног и историског наслеђа града Београда у Заводу за заштиту споменика Београда. Зелену површину око скулптуре средити, посадити цвеће и одржавати (од стране Градског зеленила); направити стазу око скулптуре како то уметничко дело заслужује, да би посматрачи могли обићи скулптуру не газећи траву; направити мањи паркинг у близини да посетиоци могу доћи возилом. Надаље треба укључити то место  у туристичку и културну понуду града, и имати у виду велики историјски и уметнички значај овога дела приликом трајног решења изгледа амбијента Старог сајмишта. Министарство културе би требало да откупи дело као скулптуру у јавном простору и аутору исплати одговарајући хонорар (ако то до сада већ није учињено). Ја предлажем да се то место назове "Капија логора", јер тако масивни стубови нису могли бити померени далеко од места на коме су стајали док су били у тој функцији.