Wednesday, March 17, 2021

Илустрације за књигу прича "Мало Ја и велико Ја" Љиљане Ђурић Бабић

 
 
 
ТО ЈЕ ЉУБАВ


  Она и Он данас славе љубав.
  После шездесет три године брака и даље се разумеју погледом, осећају једно друго, пажљиво чувају једно друго. Не желе да се сликају. Кажу: „Ружни смо“. А мени лепши него икад.  Мислим у себи: „Зар је срећа у лепоти?“ Да, тело им је изгубило форму, боре прекриле лица, коса одавно оседела, а душа као кућа. Воле се и поштују. Да ли би требало да додам у веки векова?
  Познају се до сржи, знају своје снове и надања, страхове у свој својој огољености. Пустили су једно друго да расту и сазру, од девојчице и дечкића, жене и човека, до бабе и деде, са петоро унучића. Нису најбољи, далеко су од идеалних, само су умели да једно из другог измаме оно најбоље што имају.
  Сазрели пре времена у току немачке окупације, па иако напаћени, остављени, затечени, никада се нису предали. Не кажу без разлога да децу треба да учимп да буду и гладна и жедна и да им буде хладно, како би ценили живот.
  Срећни што су живи, кренули су у бољу будућност у миру, исказујући љубав према свему што их је окруживало. Живот је за њих био путовање. То није никакво одредиште на које је требало да дођу и онда стану...


 
 
 
Успутна причица
 
  
 
 
 
Пас и ја

 
 
Кафане

 
 
 
 Писмо
 

 
 
 
Непослато писмо
 

 
Борба

 
 Самоћа
 
 
 
Туђи проблеми
 

 
 
 
Мало Ја и велико Ја

 
 
Ништа није онако како изгледa

 
 
 Музика за душу

 
 
 
Или ово или оно
 
 
 
 
Разговор
 
 
 
 
 
Лице као огледало душе 



 
 
 
 
Ћутолози

 
 
Чудно пријатељство

 
 
Сатурнова деца