Један поглед на Мистичну палату уметности

  За љубитеља уметности музеј-галерија је важно и вољено место. Ипак постоји један музеј који има изузетан значај за сваког љубитеља уметности, који се налази унутар њега самог и у коме су сачувана сва дела која су икада оставила утисак, а можда и много више од тога. Ту је он и директор и кустос и публика, често и уметник. Током времена увиђа да на целом свету постоји само једна таква палата, а да ли је унутар њега или унутар других људи је мање битно. Као што каже професор Дамблдор Харију Потеру, наравно да је то само сан у твојој глави, а зашто мислиш да то није стварност. Oно што јесте битно је да се налази ту одмах - у садашњем тренутку и да је то здање веће и монументалније од свега што је људска рука до сада направила укључујући и Буџ и пирамиде.
  Слике су прозори који служе за гледање на унутра. Кроз њих се види холограмски простор душе, у овом случају унутрашњост Мистичне палате уметности (како се тај музеј зове). Кроз овај пред вама се дао поглед на футуристичке слике Соње Делоне кроз које се провиди светло-тамно са Каровађових слика, затим назире античка скулптура Лаокона са синовима како се бори са морском змијом, Вилендорфска Венера како плеше балет, Венера из Александровца, жирафе из Сахарских пећина ... и ко зна шта још у неслућене дубине и висине. Зашто тако - једноставно таква је поставка у музеју.

  И да закључимо стихом Милана Живковића:

Једно је сунце које сија
Једна је и светлост коју даје
Прозори су различити само
ал' то ипак спада у детаље.

 

Лаоконова група

Изложба слика Драгољуба Јовичића и Ненада Вучковића 4.-17. 11. 2020. Галерија СКЦ Нови Београд

 

 

https://www.youtube.com/playlist?list=PLLrx7bfxKDuSshCOszbtzRwblIlJtJbIi

  

 Дијалектика може бити примењена у ликовној уметности

  Антички филозофи су још давно открили начело дијалектике, схватили су да се путем дијалога - тезе, антитезе и синтезе може доћи до нове спознаје или се барем може унапредити комуникација.
  Још су надреалисти (Ернст, Магрит, Ман Реј...) средином  20. века схватили да је довољно поставити два предмета један поред другог (на пример шиваћа машина и кишобран) и они ће сами од себе да почну дијалог... А где се тај дијалог одвија - у свести посматрача. Како како каже Бајага - у глави, на сопственом платну, помешај сиву и златну... слике имају тежњу да успоставе дијалог у свести посматрача, тако се ствара динамика у менталном простору посматрања и из тога може настати неки нови квалитет и нова спознаја. Тиме се употпуњује пут који прелази једно уметничко дело - од аутора, преко матријализације до публике. Тај пут може бити права линија, цик-цак, круг, спирала или нешто друго, то једнако (а можда чак и више) зависи од посматрача колико и од аутора који су иницирали тај процес. То посматрачу даје битно и креативно место у процесу протока идеја, утисака и емоција који се назива ликовна уметност.
  Ова изложба настаје из потребе за сусретањем, уважавањем, сарадњом, разменом искустава и антиципацијом.

Кафе Јус

 

Поглед из Жуте подморнице

 

Последњи тренуци разговора светог Матеја са анђелом

 у тврђави Фридрихштајн у Берлину 1945.

 

Продавница воћа

 

Тупик

 

Зелени ходник

 

Разноврсност облика живота

 

Пасторала

 

  Разноврсност и разнородност, Ненад Вучковић не схвата као лутање у стварању него као слободу. Његов шарени сликарски брод пристаје у многим стилским лукама али се ни једној не обавезује на дужи останак. Он их не напушта за увек, испловљава из њих са поздравом, не са збогом.
  Зов Галеба Џонатана Ливингстона га зове ка пучинама и новим пределима у којима се може уздићи његова машта али уз велики труд и одрицање за које данашњи уметници као да нису спремни ... Иако велики путник који у својим авантурама са бојама може да личи на Холанђанина луталицу, Ненад се узда у своју интуицију којој није потребан календар ни компас који би користио познате и предвидиве меридијане који су путоказ онима који се држе извесности. Ненад се држи сјаја звезда по којима су полако, једрили древни морски путници, ослушкујући споља колико и изнутра оне гласове који се не дају лако назрети. Морамо му веровати, тим пре, што је то његов Пут.
  Ненад каже: „Уметност је траг океана слободе на песку живота.“ Верујем да се у паузама између писања и брисања таласа на Ненадовом уметничком жалу могу пронаћи драгоцени морски дарови и бисери ...

Драгољуб Јовичић

  Кључ за посматрање слика Драгољуба Јовичића се може наћи у његовој литератури (као вероватно и обрнуто) јер пред собом имамо и ликовног и литерарног ствараоца који промишља и преиспитује наше време и наше окружење. Мотиви као што су шума, дрво, река, тврђава, острво - блиски су аутору зато што се кроз такве призоре провлачи прича коју нам је начео у свом роману Чувари шуме. А прича о томе да цивилизација не мора (као што јесте) бити одвојена од природе и супротстављена природи, наставља да шапуће кроз његове слике.
  Када слика нашу цивилизацију то се најбоље може упоредити са Драгољубовом кратком литерарниом формом (3 збирке афоризама и зенфоризама). Ту је сатирични и прекорни тон доминантан, а мета те сатире су отуђење, контраверзе и загађења савременог начина живота.
  Древне тотеме егзотичних култура из прошлости, као и прокажене и од цивилизације прогнане, Драгољуб окупља као своје савезнике и сведоке својих тврдњи - да може и другачије, кудикамо боље, хуманије, поштеније... Тако је настало и Тајно друштво живих, које се понекад чешће, понекад ређе окупља на Магичним вечерима. И ова изложба је прилика за још један такав скуп, који ће се путем уметности разумно и дисциплиновано супротставити страху (у себи) од егзистенције и страху од пандемије.

www.dragoljubjovicic-magicni.com

Ненад Вучковић