https://www.youtube.com/
Дијалектика може бити примењена у ликовној уметности
Антички филозофи су још давно открили начело дијалектике, схватили су да се путем дијалога - тезе, антитезе и синтезе може доћи до нове спознаје или се барем може унапредити комуникација.
Још су надреалисти (Ернст, Магрит, Ман Реј...) средином 20. века схватили да је довољно поставити два предмета један поред другог (на пример шиваћа машина и кишобран) и они ће сами од себе да почну дијалог... А где се тај дијалог одвија - у свести посматрача. Како како каже Бајага - у глави, на сопственом платну, помешај сиву и златну... слике имају тежњу да успоставе дијалог у свести посматрача, тако се ствара динамика у менталном простору посматрања и из тога може настати неки нови квалитет и нова спознаја. Тиме се употпуњује пут који прелази једно уметничко дело - од аутора, преко матријализације до публике. Тај пут може бити права линија, цик-цак, круг, спирала или нешто друго, то једнако (а можда чак и више) зависи од посматрача колико и од аутора који су иницирали тај процес. То посматрачу даје битно и креативно место у процесу протока идеја, утисака и емоција који се назива ликовна уметност.
Ова изложба настаје из потребе за сусретањем, уважавањем, сарадњом, разменом искустава и антиципацијом.
Разноврсност и разнородност, Ненад Вучковић не схвата као лутање у
стварању него као слободу. Његов шарени сликарски брод пристаје у многим
стилским лукама али се ни једној не обавезује на дужи останак. Он их не
напушта за увек, испловљава из њих са поздравом, не са збогом.
Зов
Галеба Џонатана Ливингстона га зове ка пучинама и новим пределима у
којима се може уздићи његова машта али уз велики труд и одрицање за које
данашњи уметници као да нису спремни ... Иако велики путник који у
својим авантурама са бојама може да личи на Холанђанина луталицу, Ненад
се узда у своју интуицију којој није потребан календар ни компас који би
користио познате и предвидиве меридијане који су путоказ онима који се
држе извесности. Ненад се држи сјаја звезда по којима су полако, једрили
древни морски путници, ослушкујући споља колико и изнутра оне гласове
који се не дају лако назрети. Морамо му веровати, тим пре, што је то
његов Пут.
Ненад каже: „Уметност је траг океана слободе на песку
живота.“ Верујем да се у паузама између писања и брисања таласа на
Ненадовом уметничком жалу могу пронаћи драгоцени морски дарови и бисери
...
Драгољуб Јовичић
Кључ за посматрање слика Драгољуба Јовичића се може наћи у његовој
литератури (као вероватно и обрнуто) јер пред собом имамо и ликовног и
литерарног ствараоца који промишља и преиспитује наше време и наше
окружење. Мотиви као што су шума, дрво, река, тврђава, острво - блиски
су аутору зато што се кроз такве призоре провлачи прича коју нам је
начео у свом роману Чувари шуме. А прича о томе да цивилизација не мора
(као што јесте) бити одвојена од природе и супротстављена природи,
наставља да шапуће кроз његове слике.
Када слика нашу цивилизацију
то се најбоље може упоредити са Драгољубовом кратком литерарниом формом
(3 збирке афоризама и зенфоризама). Ту је сатирични и прекорни тон
доминантан, а мета те сатире су отуђење, контраверзе и загађења
савременог начина живота.
Древне тотеме егзотичних култура из
прошлости, као и прокажене и од цивилизације прогнане, Драгољуб окупља
као своје савезнике и сведоке својих тврдњи - да може и другачије,
кудикамо боље, хуманије, поштеније... Тако је настало и Тајно друштво
живих, које се понекад чешће, понекад ређе окупља на Магичним вечерима. И
ова изложба је прилика за још један такав скуп, који ће се путем
уметности разумно и дисциплиновано супротставити страху (у себи) од
егзистенције и страху од пандемије.
www.dragoljubjovicic-magicni.com
No comments:
Post a Comment