За љубитеља уметности музеј-галерија је важно и вољено место. Ипак постоји један музеј који има изузетан значај за сваког љубитеља уметности, који се налази унутар њега самог и у коме су сачувана сва дела која су икада оставила утисак, а можда и много више од тога. Ту је он и директор и кустос и публика, често и уметник. Током времена увиђа да на целом свету постоји само једна таква палата, а да ли је унутар њега или унутар других људи је мање битно. Као што каже професор Дамблдор Харију Потеру, наравно да је то само сан у твојој глави, а зашто мислиш да то није стварност. Oно што јесте битно је да се налази ту одмах - у садашњем тренутку и да је то здање веће и монументалније од свега што је људска рука до сада направила укључујући и Буџ и пирамиде.
Слике су прозори који служе за гледање на унутра. Кроз њих се види холограмски простор душе, у овом случају унутрашњост Мистичне палате уметности (како се тај музеј зове). Кроз овај пред вама се дао поглед на футуристичке слике Соње Делоне кроз које се провиди светло-тамно са Каровађових слика, затим назире античка скулптура Лаокона са синовима како се бори са морском змијом, Вилендорфска Венера како плеше балет, Венера из Александровца, жирафе из Сахарских пећина ... и ко зна шта још у неслућене дубине и висине. Зашто тако - једноставно таква је поставка у музеју.
И да закључимо стихом Милана Живковића:
Једно је сунце које сија
Једна је и светлост коју даје
Прозори су различити само
ал' то ипак спада у детаље.
No comments:
Post a Comment