-Шта ти мислиш, Цвијето, о овим данашњим цвећкама?

Отварање полемике о смерницама за Пролећну изложбу УЛУС-а 2024.

Пролећна изложба УЛУС-а 2023. је конципирана без ликовних уметника и без ликовне уметности: изложба без изложбе, чиста концептуала и као таква ће бити запамћена као преседан. Изложба без ликовног рада, у најтрадиционалнијем ликовном павиљону. То је као да у Народном позоришту окупите пуну салу публике, а на сцени поставите гомилу књига, изложбу слика и у најбољем случају гудачки квартет, али нипошто не дозвољавате приступ на сцену ни глумцима, ни опери ни балету, па ни филму! "Па није то таква представа која укључује глуму, певање.... ово је савремено, ово је концепт", апсурдни су коментари су оних којима се ово допало самоцензуришући се и цензуришући и друге који ствари виде другачије. Апсурдна је и годоовска и цела та ситуација у којој се траже одговори на најтежа питања - quo vadis domini, а са друге сtране једни друге саплићемо и везујемо декларативном и офуцаном шаблонском демократијом европских тј. западњачких манира.

Можемо ми и боље од тога. Ликовни уметници, ако иоле имате своје мишљење, (и ако сте иоле писмени) сада је време да то своје мишљење изразите и утичете на своје присуство на Пролећној изложби.

Моје мишљење о Пролећној изложби је да треба да остане све што је било понуђено прошле године: и сви наши дивни филозофи, и дивни педагози, драматурзи, психолози, програмери, политиколози... и златна и дивна омладина-студенти, али да се мора укључити и ликовна уметност: сликари, вајари, графичари, медијски уметници, било кроз радове које би донели или урадили самостално или заједно на лицу места у току изложбе.

Да ли желите да сачивамо ауру коју наш ликовни павиљон има, коју су градили цео један век наши преци: Бранислав Нушић као министар културе и инициатор изградње павиљона, Урош Предић као први председник УЛУС-а, Марко Мурат као аутор портрета Цвијете Зузорић, Драгомир Арамбашић као аутор скулптуре која и данас краси прочеље Павиљона (за коју кажу да је најшармантнија београдска женска скулптура), удружење Коло српских сестара, и многе генерације сликара, вајара и других уметника до данас?

Зато ја предлажем да Пролећна изложба буде место сусрета разноврсних уметника, интелектуалаца и људи од духа, место на коме ће се разговарати, стварати, играти, дружити и размењивати инспирација и утисци. Има простора за све. Све што је учињено прошле године је добро, уз тај велики минус - дискриминације ликовних уметника у њиховој сопственој кући.

Такав синкретизам и синергија у уметности виђена је већ у идејама и делима Леонида Шејке, и испољена у уживо у пракси нове уметности крајем 70-их година 20 века.

Добар пример за ово о чему говорим у садшњем времену су Магичне вечери које већ пет година организује потпуно независно од инситуција културе наш колега сликар Драгољуб Јовичић. Да ли УЛУС може да се похвали да је за 5 година организовао 87 културних догађаја, са 50 или више учесника. Јовичић на Магичним вечерима окупља песнике, афористичаре, музичаре, певаче, плесаче, перформере .... показујући да је то могуће, и без пара, и без институција, са добром вољом; и штавише - да смо ми способни за то. А онда ће се и сами од себе појавити одговори и на најтежа питања.

Ja se već nekoliko godina zalažem za jedan drugačiji metod izbora radova za grupne izložbe, koji ne uključuje kuratore i kustose, minimalno uključuje Umetnički savet, a maksimalno uključuje umetnike koji konkurišu za izlaganje.

Evo ovako:

Kada se završi rok za predaju radova za konkurs za izlaganje, odredi se 1-2 dana kada će svi umetnici koji su aplicirali, moći da dođu i pogledaju sve radove. Njima je tada omogućeno da glasaju malim nalepnicama-stikerima koje će lepiti na zid pored slika koje im se dopadaju (svaki umetnik-potencijalni izlagač dobija jednak broj stikera na koje on treba da napiše svoje ime, i može pored jedne slike da ostavi samo jedan svoj stiker). Na kraju drugog dana prebroje se stikeri i one slike sa najmanje glasova se isključuju, zavisno od raspoloživog prostora za izlaganje. Zadatak Umetničkog saveta je ograničen na to da ako ima radova koji vređaju javnost, državu, verske grupe, pojedince isl. da bez glasanja učesnika takve radove isključe.

Sve ovo može da se uradi i onlajn uz pomoć raznih softvera jer su u novije vreme konkursi za izložbe uglavnom onlajn.

На фотографији:

Дух Бранислава Нушића лута уметничким павиљоном и тражи Цвијету Зузорић, за време Пролећне изложбе УЛУС-а:

-Шта ти мислиш, Цвијето, о овим данашњим цвећкама?