Као што се не може зауставити окретање земље, као што се не може зауставити појављивање сунца у зору, тако су моћно се те доктрине Истине испољавале - неумитно се подигавши изнад хоризонта попут пламеног мача који пламти плавим и црвеним пламеном и зрацима свих боја зоре Истине, откровења и пробуђења. Тај пламен је својом продорношћу брзином космичке надсветлосне спознаје осветлио и најзабаченије углове ноћи дрског тврдоглавог ситничавог и слепог противљења које се у магновењу отопило као лагумски снег на сунцу јулског поднева, ослобађајући животне сокове мира разумевања радости и спознаје узвишености блаженсва.
Све сфере постојања брујале су резонансама Хора небеских Ангела, бројног попут звезда у галаксији, попут галаксија у Универзуму, попут Универзума у привиду стварности, Хора небеских анђела, а чуо се кристално јасно глас сваког анђела појединачно, снажно попут јерихонских фанфара...
Када је замахнуо, тај пламени мач, замахом који се протеже светлосним годинама и парсецима, видело се да то није мач који сече већ мач који спаја. Спајао је космичке амазоне, земаљске Иравади, Ганге и Дунаве, све реке, токове, речице, притоке, потоке, млазеве, каротиде и остале артерије, вене и капиларе свести, све просторне и временске токове, у јединствени ток постојања Истине Љубави и Мира, тако да се кристално јасно видело да никада ништа друго и није постојало.
No comments:
Post a Comment