по причи из књиге Кошуља срећног човека, Веснe Крмпотић, како сам ја запамтио
Бен Исак је био просјак и сликар пореклом из Прага. Понекад је као сликар радио на Карловом мосту, сликао је портрете туриста, а понекад је само просио и тако састављао крај са крајем. Био је бескућник и спавао је испод Карловог моста. Ту је нашао једно место где је нека давна бујица извадила два повећа камена из моста. Ту би нагурао своју офуцану врећу за спавање, један камен који је остао издигнут-углављен у зидини користио му је као узглавље и ту би преспавао како-тако заштићен од хладних зимских прашких ноћи. Хранио се и облачио са контејнера и тако је живео, све надајући се да ће се десити нека промена и да ће неко чудо изменити његов живот. И чудо се заиста десило, јер Бен Исак је у суштини био добар човек. Једне ноћи у сну Божији анђео је посетио Бен Исака. Сав окупан у сјају анђео му је рекао: Бен Исак, зашто ти водиш живот просјака када ти је суђено да будеш богат човек? Иди у Краков, испод првог лука Mоста Maршала Јозефа се налази једно удубљење као што је ово где ти спаваш. Помери камен са стране, који мало стрчи, и ту ћеш наћи благо. Сан је био тако стваран да Бен Исак нимало није сумњао у то што је видео и чуо.
Раним јутром Бен Исак је кренуо на пут и после више дана проведених у пешачењу, стигао је у Краков. Одмах је потражио наведени мост, спустио се испод, нашао место, али никаквог удубљењa у зиду ту није било. Помислио је можда са друге стране реке, отишао је тамо, али ни тамо никакво удубљење у зиду није могао да нађе. Обишао је све мостове - ништа. Очајан и озлојеђен сео је испод једног моста да се одмори, и тада је наишао неки његов локални колега-просјак. Мало по мало, као сапатници, они су почели разговор. Бен Јаков, како се други просјак звао, питао је Бен Исака одакле је и шта ради овде, можда прибојавајући се да ће имати конкуренцију за прошење у својој околини. Бен Исак му је све испричао, да је из Прага, да је сањао анђела који му је рекао да оде у Краков и да ће у удубљењу испод Краковског моста наћи благо. На то се Бен Јаков гласно зацерекао. Смејући се Бен Исаку, рекао му је: е баш си ти наиван пријатељу мој! И ја врло често сањам анђела који ми увек говори да одем у Праг и да се у удубљењу у зидини испод Карловог моста, испод издигнутог камена налази благо. Али ја, пријатељу, нисам тако наиван као ти, да наседам на те бесмислице.
Када је Бен Исак то чуо, захвалио се колеги на поуци поздравио се и кренуо назад за Праг. Када дошао у Праг отишао је до места где је годинама спавао - до удубљења у зидини испод првог лука моста. Померио је издигнут камен са леве стране, који је годинама користио као узглавље - и ту је нашао ћуп са златним дукатима и дијамантима - благо о коме му је анђео говорио.
No comments:
Post a Comment