Расипање сјаја

аутори су Милица Лапчевић и Дејан Клинцов Данас сам прошао поред Народног позоришта и, као и обично, сетио се - НАЈБОЉЕ АМБИЈЕНТАЛНЕ ИНСТЛАЦИЈЕ СВИХ ВРЕМЕНА у Србији. На западном зиду Народног позоришта, према Француској улици, златном бојом испуњене су рупе од граната и метака - оштећења на зиду, настала током Другог светског рата. Ова инсталација је изведена 1985-6, и звучи прилично невероватно да су оштећења на фасади Народног позоришта ту била више од 40 година, док уметник није дошао и од артефаката историје направио - УМЕТНОСТ. Ретко је уметник био у прилици и у стању да искористи артефакт историје и да од њега направи средство уметничког доживљаја, просветљења, оптимизма, путоказ за будућност. По снази коју носи овај рад је прилично усамљен у светској модерној уметности, а ради сагледавања његовог значаја, могу га упоредити само са три рада: 1. "Замотани Бундестаг", Кристо , Берлин 1995. 2. "Крај 20 века", Бојс, Касел 1987. 3. "Главе 1941-1945", Тодоровић Томислав, Старо Сајмиште - Београд 2014. Није случајно ни то што ова прича о заборављеном ремек-делу стиже до вас на данашњи - Дан победе над фашизмом у Другом светском рату. То јесте мала утеха за све злочине, али је такође и велика инспирација. То је оно што имамо, а од нас зависи шта ћемо и како са тиме. Фотографије инсталације "Расипање сјаја" су реконструкција по мом сећању, а за оригиналне фотографије молим ауторе да их пронађу и покажу нам их, као и да ово потврде и напишу више детаља о свом раду. Драго ми је и поносан сам што се ради о мојим колегама и пријатељима са којима сам делио године студија и дружења до данас.