Pesma: deca kamen zvezde zenice svet

Jedno dete se

Popelo na kamen

I maše rukama iznad svoje glave.

Šta to radiš

Pitaju ga.

Hoću da dohvatim zvezde.

Kakva je to zabava,

Pašćeš, udarićeš se.

I palo je, udarilo se, 

plače.

Suza u oku

Niz zenicu se sliva -

Ceo svet je mutan i tužan.

Samo zvezda u suzi

Je jasna i radosna.

 

Аутопортрет са кућним љубимцем

Аутопортрет као детектив (трагалац)

Птице

Самостална изложба малих скулптура од рециклираних материјала, ДЦ Кров, 09. 2024.

 

Минијатура

 

 

Анђео ботничар пошумљава

Анђео механичар поправља..

Део пројекта Сузане Рудић - Одсјај душе песника у очима сликара, јули, 2024.

 

ФУНДАМЕНТ

 

Игра твојих усана

ритам времену

трептајем шапућеш

лепоту изречену

моју тајну крије

тајна даха твог

твоја плавет кад је

сјај на лицу мом

 

Овај трен у нама

залог истине

у њему постојиш

нигде више не

желим врисак душе

нечујан за свет

желим само оно

што си одувек

 

Ја ти скидам вео

девичанстава

с твоје среће пламне

што не јењава

откуцајем груди

ноћ одбројавам

на теби је одлука

јутро упозорава

 

Као кец из рукава

поклањам ти спас

лозинку за усхит

магнет раздора

завет речи убојит

фундамент је мој

јасно је и гласно

тишини охолој

 

Стихови: Владислав Матић

Слика: Ненад Вучковић

Стихови: Павле Лазић

Слика: Ненад Вучковић

 

Poslednji dan leta protiče Savom pored Tamarinog splava na Adi

Diskobolos nekoliko stotinki posle Mirona

Diskobolos kod Mirona je u položaju tela - anticipacija. Anticipacija je pripremna radnja - zamah u mestu ili u smeru suprotnom od namerene akcije; pokret unazad za zalet; pripremni pokret za snažno ubrzanje i izbačaj - akciju.

Miron je, kao i cela klasična Grčka, predstavio ideal lepote ljudskog tela. Bog je stvorio čoveka i kaže:

Evo stvorio sam te tako lepog,

sada očekujem da vidim

kako ćeš se pokazati,

kakva će biti tvoja akcija.

Disk je simbol sunca, svetlosti, obrtanja-kretanja - kosmosa. Kretanje, energija, kosmos, to je akcija koju diskobolos anticipira; sprema se da pokrene. Dat mu je kosmos da se kroz njega ispolji, da nešto uradi sa njim i time kroz sebe i kroz kosmos izrazi Božiju volju.

Šta je pre kreacija ili stvaralac, da li je kreacija dovršena ili se kroz čoveka upotpunjuje, ko je Bog a ko je čovek, da li Bog sebe spoznaje kroz čoveka, da li se Božija kreacija nastavlja kroz stvaralaštvo čoveka, nijedno od ovih pitanja ne treba da nas zbunjuje. Sva ta pitianja su odgovorena davno pre nego što su postavljena.

All reactions:

18Rupa Aung, Gordana Čekić and 16 others

 Zašto ima tako malo radova i malo interesovanja za radove koji se bave temom suprotstavljanja nasilju i ratu?Savremena umetnost pokazuje da nije u stanju da se nosi sa temom nasilja, genicida, traumama rata...

Zato što je opterećena nepotizmom, karijerizmom, konformizmom, sujetom, formalizmom, elitizmom, (počev od umetnika, preko sistema-institucija, do publike). Zato umetnost nije u stanju da deluje isceljujuće i katarzično kako umetnost može i treba da deluje.

Političar voli moć, trgovac voli pare, a umetnik bi trebalo da voli umetnost. Ako onaj koji se bavi umetnošću voli nešto drugo, to drugo će se ispoljiti kroz njegov rad, a ne umetnost.

Ipak to ne zavisi isključivo od umetnika već pre od opšteg stanja u društvu, pogotovo u vlasti, koje se preliva na sve, pa i na njih. Uostalom kaže se "ne može se mimo sveta" , i "riba smrdi od glave".

Ispostavlja se da ako hoćeš da kažeš nešto protiv brutalnosti nasilja rata, moraš istovremeno da govoriš i radiš i protiv elitizma, komformizma, sujete, nepotizma, taštine, neznanja, licemerja, gluposti, itd itd. To je klupko zamršeno u čvor. Kada hoćeš da povučeš jednu vlat - jednu nepravdu da ispraviš, onda tek uvidiš da je svaka vlat tako uvezana i isprepletana sa drugima da u stvari povlačiš celo klupko, a povući to sve odjednom je jako teško. To je kao klaviri i sve drugo na njima u filmu Andaluziski pas (1929, Salvador Dali i Luis Bunjuel).

''Takvih radova je malo jer ''javnost'' nije raspoložena da reaguje na te teme. Napravio sam stotine crteža koje se bave ratom i ikonografijom nasilja. Video sam da je to, što se javnosti tiče, monolog ili nešto što ne vredi ''lajka''(i sam ''like'' je sumnjiv kao proto diskurs). Nije bilo komentara što je porazno, niko nije rekao kako je ipak u redu što je neki umetnik primetio da se oko nas dešava rat, niko nije promišljao rat (jer tu izgleda sve ''kristalno nejasno''). Ako ti nisi video ono što se na fb dešava godinama onda treba da se upitaš:''A šta sam ja uradio da pokažem solidarnost sa onima koji, ipak i pored svega, primećuju rat i nasilje?'' ''

Nikola Pilipović

 

Imam samo jednu primedbu autorima na ovaj rad, a to je da ne bi trebalo da se zove 186 breath, na engleskom jeziku, jer na tim stepenicama smrti verovatno da je bilo malo ili upošte nije bilo Engleza, Amerikanaca i ostalih iz engleskih govornih područja. A bilo je mnogo Jevreja, i poneki Srbin, sigurno barem jedan - Milanov deda.

Zato bi rad trebalo da se zove:

186 otem (na Jidišu)

נְשִׁימָה 186

186 udaha-izdaha (na srpskom jeziku)

O reči "dah" u nazivu rada

U prvi mah kada sam čuo naziv, i video rad, znajući da se radi o koncentracionom logoru Mathauzen, pomislio sam da se radi o gasnoj komori, tj. koliko udaha je potrebno da se čovek ubije u gasnoj komori. Udaha agonije panike straha.... Iako mi se čini da je 186 preveliki broj za to, ovaj rad može nositi i takve implikacije.

Ptice

 

List - Ptice

 

 

 Misliti da je čovek nezavisno, od ostatka sveta odvojeno i materijalno biće je isto kao misliti da u televizoru žive mali ljudi. Stvari su ipak malo suptilnije.

 Kao oblak razvejan vetrom nestalo je ja,

Kao što se na svetlu izgube senke nestao je svet,

U večnosti sadašnjeg trenutka nestalo je vreme,

Kao statua istopljena u vatri nestao je oblik,

Ostalo je samo srce Srećnog princa i u njemu Mir Ljubav i Istina.

Kako ne izbeći sadašnji trenutak

U Indiji, putem gde u blizini nema nikakvog naseljenog mesta, po žezi tropskog dana, hoda čovek, mršav, sa dugom bradom, asketskog izgleda, u jednostavnoj svetloj odeći. Hoda polako, od vrućine jakog sunca štiti ga samo marama vezana oko glave i beli platneni ogrtač. Kola prolaze pored njega. Jedna se zaustavljaju, "sadu hajde da vas povezemo, dug je put". "Ne hvala, nemam vremena da se vozim", bio je odgovor. Kola produžavaju vožnjom dalje, sadu produžava hodanjem dalje.

O čemu se radi u ovoj priči? Savremeni uslovi i visok standard ubrzavaju život. Savremena sredstva prevoza čine da se krećemo brže i za kraće vreme stižemo sa mesta na mesto. Veća brzina neumitno prouzrokuje i veću inerciju. Inercija je težnja da telo ostane u stanju ketanja u kome se nalazi. Telo koje se ne kreće inercija sprečava da počne da se kreće, a telo koje se kreće sprečava da se kreće brže ili da se zaustavi. Kada je kretanje jako - teško je suprotstaviti se inerciji. Tako savremeni način života povećava inerciju. Ni jedan vozač neće zaustaviti svoja kola samo da bi pogledao i pomirisao poljskjo cveće, da bi neobavezno porazgovarao sa nekim ili uradio nešto drugo što se u tom trenutku pojavljuje kao mogućnost u neposrednoj okolini. To je zato što je za promenu kretanja i zaustavljanje potrebno savladati inerciju, a kada je kretanje snažno i inercija je snažna. Mudraci upućuju - prebivaj u sadašnjem trenutku. To baš znači da treba postupati prema prilikama koje iskrsavaju u sadašnjem trenutku, a to je jako teško (i opasno) ako je brzina kretanja velika. Na taj način propuštamo sve ono što je proviđenje sadašnjeg trenutka namenilo kao mogućnost - to je naš život, prilika za sticanje iskustva i spoznaje ovog sveta. Tako da je zapravo zabluda da je ubrzavanje kretanja ušteda vremena i da je povećani komfor savremenog načina života nešto poželjno i korisno.

Pri maloj brzini možemo videti svet oko sebe i u tom procesu posmatranja dati sebi priliku da nađemo sebe u tome što vidimo. Kad se to desi, a ponekad se to zaista desi, možemo se lako tu zaustaviti i (embrace) zahvatiti dubinu tog trenutka; i u njemu zahvatiti suštinu stvarnosti - i napiti se spoznajom kao sa svežeg izvora. Ako smo se kretali prebrzo, nećemo se zaustaviti, i tako propuštati priliku za prilikom da ostvarimo ono što treba da ostvarimo i budemo ono što treba da budemo.

Čovek koji se sa svojm kolima zaustavio da poveze sadua, svojim ljubaznim postupkom i jednom rečenicom mudraca, nagrađen je ovom lekcijom. On je i tako stao jer je hteo da neobavezno razgovara sa mudracem tokom vožnje i sazna nešto od njegove mudrosti, ali mu je lekcija došla na taj nepredviđeni, a ipak savršeni način.