Tu sliku sam naslikao pre par godina, kao pogled ispod vode.
Nedavno sam na Fejsbuku pročitao odličan prepev pesme Octopyses garden (Beatles)
od mog dragog kolege sa studija:
Осмокракога врт
Ленон и Макартни
(избеглички превод)
Волио бих бит
тамо ђе пасе кит,
у осмокракога парку
паркират подводну барку.
Позв'о бих другарице и другове
у осмокракога лугове;
било би нам кобог – ма, ко Титу –
воља ти се зајебават, воља ти ладит киту.
Дубоко испод пучинских попришта,
било би ко душа у сјени нашег скровишта;
па мôре под главу и гузицу,
савит се у осмокракога кућицу.
Врискај и ђипај, и дан и ноћ;
не бригаш, рођени, оће л’ ти ко одозго доћ,
у осмокракога врт,
да, не дај Боже, снесе смрт.
Пјевали па пливали око коралних гребена,
и обратно: пливали па пјевали све док је времена,
под таласима, ах, радости за дјевојке и младиће,
и горе и доље, свуд около слано а преслатко жиће.
Још овђе, ђе плешу раже
изнад наше подводне плаже,
да си и ти, рибице,
да ми је у осмокракога башчице
угледат твоје крљушти љуспице!
Дао бих сав тај свијет изнад, од прашине –
у свуд наоколо плавој супици
за живјет с тобом у некој рупици
Ova slika prikazuje događaje oko 5. oktobra 2000, zebere nose prugaste-zatvoreničke kombinezone, ali u stvari to su zatvorenici svojih iluzija koji su paradoksalno zatvoreni tu na Trgu slobode, ispred kulisa Muzeja koje prikazuju da su institucije farsa. Taj period zatvoren je otvaranjem Muzeja na Ušću i Narodnog muzeja ali izgleda da iluzijama nema kraja.
Ova razmišljanja nisu zaokružena i sigurno ima prostora da se mnogo toga doda, a i tako "Danas potpuno novi početak me doziva."
Ova razmišljanja nisu zaokružena i sigurno ima prostora da se mnogo toga doda, a i tako "Danas potpuno novi početak me doziva."