Lepa smrt
Ĉamac od hrasta i javora napravio sam,
U njemu na pučinu sopstva otisnuo sam se
čudesa sam svedočio prenepojmna.
Kada se čamac napio vode - potonuo je
U dubine sopstva
Dok smo tonuli rekao mi je, govoreći mi u moje ime:
Pa ja nisam ni bio predviđen da se vraćam na obalu.
Sasvim si u pravu, rekao sam mu, govoreći mu u njegovo ime.
Naš smeh je odjekivao tim beskrajem do pre samog početka...
...Sedim - na žalu svetova beskrajnih - igraju se deca.
Žagor dece se meša sa zvukom talasa.
Prepoznao sam u tome eho onog smeha...
Ako i ti poslušaš talase koji zapljuskuju obalu,
Ili pažljivo gledaš opalo lišće,
shvatićeš i ti da je sve to samo eho onoga smeha.
Komentari:
Твоја алегорична прича има четири акцента. Ни најбоља припрема (храст и јавор) није довољна да се дуго издржи навирање потиснутог; инспирација доводи ја до пуцања, садржаји постају безоблични; оно што се ствара подучава ствараоца и зна боље од творца шта даље; а смех је због апсурда, а тај апсурд се појављује онда када охоло верујемо да владамо ситуацијом јер смо је појмовно схватили и одједном се осведочимо да је оно што нам измиче бесконачно важније.
Драган Бенчик
Јако ми се свиђа што описујеш мотив уметничког дела у сусрету једнакости онога што слутиш да се са тобом дешава и интенције значења тога што видиш испред себе. Тада, замишљајући, не фантазираш већ откриваш.
Прво што сам приметио у додатку твоје песме у прози је што си сваки од могућих светова замислио као неограничен и узбуркан.
ДБ
No comments:
Post a Comment