Нећу рећи ништа што већ није речено:
Инспирација долази попут бљеска муње у ноћи заборава и на тренутак осветли све између ока и хоризонта, цео призор - сваки детаљ је јасан и видљив - свако дрво и сваки лист и гнездо на дрвету и птица у њему претрнула од страха, перјем покрива своје птиће у танкој опни љусци јајета, свака травка и свака буба која се крије на полеђини травке, осветли сваког миша који жури кроз траву, и сваки крвни суд у мишу кроз који исто тако јуре плочице црвених крвних зрнца, носећи за његов живот драгоцени кисеоник молекулом хемоглобина, у чијим намотајима 4 ланца атом гвожђа на крају хватаљке на коју се због прескакања електрона са виших на ниже орбитале лепи атом кисеоника настао згрушњавањем из, од њега још лакших елемената, давно пре у некој звезди. Он је одређен за то само киматичком шаром коју још ситнији вртлози унутар њега праве плешући по мелодији хармоније сфера, на себи својствен начин, дајући му тиме ту животоносећу улогу. Ти вртлози, несхватљиви по својој природи и димензијама, у том плесу откривају своју холограмску и фракталну природу, при погледу на вртлог као што је Млечни пут, измичући ослонац уму који покушава да тај призор утилитарузује, а дајући ослонац Срцу које је одушевљено ониме што доживљава и спознаје. Зато је оно што долази из Срца једини поуздан путоказ у магновењу вечности бескраја тог трена. Нешто што је монументалнијег обима од Толстојевог „Рата и мира“ са свим сложеностима заплета, ликова, ситуација емоција... Ту је све одједном, са свим другим заплетима ликовима, ситуацијама, које се одвијају непосредно поред или светлосним еонима далеко.
А то попут муње буде у трену, и остави за собом дивљење, патос, жељу да се изрази.
Одакле почети, празно платно, празна страница папира ствара дилему - вреди ли уопшта почњати, док се и оно мало сећања удаљава као комета која је на излазној путањи из Осунчаног система, а траг који је остао на неуронима пулсирајући бледи као јарко обојена мрља на затвореним очним капцима.
Свако путовање почиње једним кораком, као што су ове - муцаве и нелогичне реченице настају, и често се заврши на томе. Најбоље до чега сам до сада досегао су кратки кадрови.
No comments:
Post a Comment