Diskobolos nekoliko stotinki posle Mirona

Diskobolos kod Mirona je u položaju tela - anticipacija. Anticipacija je pripremna radnja - zamah u mestu ili u smeru suprotnom od namerene akcije; pokret unazad za zalet; pripremni pokret za snažno ubrzanje i izbačaj - akciju.

Miron je, kao i cela klasična Grčka, predstavio ideal lepote ljudskog tela. Bog je stvorio čoveka i kaže:

Evo stvorio sam te tako lepog,

sada očekujem da vidim

kako ćeš se pokazati,

kakva će biti tvoja akcija.

Disk je simbol sunca, svetlosti, obrtanja-kretanja - kosmosa. Kretanje, energija, kosmos, to je akcija koju diskobolos anticipira; sprema se da pokrene. Dat mu je kosmos da se kroz njega ispolji, da nešto uradi sa njim i time kroz sebe i kroz kosmos izrazi Božiju volju.

Šta je pre kreacija ili stvaralac, da li je kreacija dovršena ili se kroz čoveka upotpunjuje, ko je Bog a ko je čovek, da li Bog sebe spoznaje kroz čoveka, da li se Božija kreacija nastavlja kroz stvaralaštvo čoveka, nijedno od ovih pitanja ne treba da nas zbunjuje. Sva ta pitianja su odgovorena davno pre nego što su postavljena.

All reactions:

18Rupa Aung, Gordana Čekić and 16 others

 Zašto ima tako malo radova i malo interesovanja za radove koji se bave temom suprotstavljanja nasilju i ratu?Savremena umetnost pokazuje da nije u stanju da se nosi sa temom nasilja, genicida, traumama rata...

Zato što je opterećena nepotizmom, karijerizmom, konformizmom, sujetom, formalizmom, elitizmom, (počev od umetnika, preko sistema-institucija, do publike). Zato umetnost nije u stanju da deluje isceljujuće i katarzično kako umetnost može i treba da deluje.

Političar voli moć, trgovac voli pare, a umetnik bi trebalo da voli umetnost. Ako onaj koji se bavi umetnošću voli nešto drugo, to drugo će se ispoljiti kroz njegov rad, a ne umetnost.

Ipak to ne zavisi isključivo od umetnika već pre od opšteg stanja u društvu, pogotovo u vlasti, koje se preliva na sve, pa i na njih. Uostalom kaže se "ne može se mimo sveta" , i "riba smrdi od glave".

Ispostavlja se da ako hoćeš da kažeš nešto protiv brutalnosti nasilja rata, moraš istovremeno da govoriš i radiš i protiv elitizma, komformizma, sujete, nepotizma, taštine, neznanja, licemerja, gluposti, itd itd. To je klupko zamršeno u čvor. Kada hoćeš da povučeš jednu vlat - jednu nepravdu da ispraviš, onda tek uvidiš da je svaka vlat tako uvezana i isprepletana sa drugima da u stvari povlačiš celo klupko, a povući to sve odjednom je jako teško. To je kao klaviri i sve drugo na njima u filmu Andaluziski pas (1929, Salvador Dali i Luis Bunjuel).

''Takvih radova je malo jer ''javnost'' nije raspoložena da reaguje na te teme. Napravio sam stotine crteža koje se bave ratom i ikonografijom nasilja. Video sam da je to, što se javnosti tiče, monolog ili nešto što ne vredi ''lajka''(i sam ''like'' je sumnjiv kao proto diskurs). Nije bilo komentara što je porazno, niko nije rekao kako je ipak u redu što je neki umetnik primetio da se oko nas dešava rat, niko nije promišljao rat (jer tu izgleda sve ''kristalno nejasno''). Ako ti nisi video ono što se na fb dešava godinama onda treba da se upitaš:''A šta sam ja uradio da pokažem solidarnost sa onima koji, ipak i pored svega, primećuju rat i nasilje?'' ''

Nikola Pilipović

 

Imam samo jednu primedbu autorima na ovaj rad, a to je da ne bi trebalo da se zove 186 breath, na engleskom jeziku, jer na tim stepenicama smrti verovatno da je bilo malo ili upošte nije bilo Engleza, Amerikanaca i ostalih iz engleskih govornih područja. A bilo je mnogo Jevreja, i poneki Srbin, sigurno barem jedan - Milanov deda.

Zato bi rad trebalo da se zove:

186 otem (na Jidišu)

נְשִׁימָה 186

186 udaha-izdaha (na srpskom jeziku)

O reči "dah" u nazivu rada

U prvi mah kada sam čuo naziv, i video rad, znajući da se radi o koncentracionom logoru Mathauzen, pomislio sam da se radi o gasnoj komori, tj. koliko udaha je potrebno da se čovek ubije u gasnoj komori. Udaha agonije panike straha.... Iako mi se čini da je 186 preveliki broj za to, ovaj rad može nositi i takve implikacije.

Ptice

 

List - Ptice

 

 

 Misliti da je čovek nezavisno, od ostatka sveta odvojeno i materijalno biće je isto kao misliti da u televizoru žive mali ljudi. Stvari su ipak malo suptilnije.

 Kao oblak razvejan vetrom nestalo je ja,

Kao što se na svetlu izgube senke nestao je svet,

U večnosti sadašnjeg trenutka nestalo je vreme,

Kao statua istopljena u vatri nestao je oblik,

Ostalo je samo srce Srećnog princa i u njemu Mir Ljubav i Istina.