Sunday, May 9, 2021

... Мала пластика

 
Акорд
 
 Створени свет доживљавамо амбивалентно - и као хаотично место које је извор фрустрације и преперека, а са друге стране то је и је хармонија облика и утисака. Када је један пол у жижи нашег искуства, други је потиснут на периферију. Ако сте у стању да краичком ока ухватите неки фрактални одломак општег склада, неки акорд златног пресека, чврсто га ухватите и вуците ка центру своје свести. То је уопштено поступак за безболно силажење са клацкалице појавних утисака. Пазите ако се много заиграте, можете пасти као дете са клацкалице.
 

 
Сазвучје
 
Уметничко дело се не састоји у вештини да се нешто направи, ми ништа не можемо направити, материја је појава таква каква јесте, неможе се ни створити ни уништити. Уметничко дело је поступак којим се материја стави у такве околности у којима она може да открије сазвучје са хармонијом општег постојања. Ова оптимистична и врло мистична идеја одражава се у овом раду. Због тога је битан материјал - грана која је расла природним соковима, а у њој непогрешиво препознајемо плесача. Да ли је то уметник, има ли ту места за идентификацију?
 


 
Породица
 
 Бронзана скулптура "Capricorn" Макса Ернста стајала је на углу Народног музеја где Васина улица избија на Трг републике, у оквиру изложбе Немачке надреалистичке уметности давне 1980-инеке године, и оставила приличан утисак на мене. Кад год се за то укаже прилика поновим је у неком облику, као што је случај са овим радом. У тој скулптури оптимално је примењено правило које је темељ надреалистичког поступка: постави два предмета један поред другог, као на пример кошобран и шиваћу машину, и они ће почети да између себе воде дијалог; а где се тај дијалог одвија - у свести посматрача. У овом раду су искоришћени предмети из наше околине и нашег исуства - дечије дрвене играчке, пластичне и дрвене перле од накита бижутерије, пластични меткићи из дечијих играчака-пиштоља. Искуства игре и бомбардовања су ту конкретна и потпуно наша. Она се  преламају кроз стаклени облутак треће и најзагонетније фигуре у овој групи, што даје оптимизам да се дијалог свести може преточити у Фантастичну појаву разумевања и прихватања.
 
 

 

Цртеж и ...

 

 
 
Линија је душа цртежа. Црно раздвојено од белог, јесте од није, додирнуто од недотакнутог. У процесу посматрања ум у томе што види открива оно што он сам и јесте и ништа друго. То је право чудо - да је ум у стању да у ономе што посматра види нешто из свог сопственог искуства, као на пример лице, осећање или мисао. Зато је уметничко дело нека врста огледала. Иако линија само плете своје ритмове ми смо у стању и вољни да у том плесу препознамо лица, односе између људи, односе између спољашњег и унутрашњег искуства тј. искуства света и искуства себе сама. Са тако мало добијамо тако много, уствари изгледа да што мање тражимо, што мање очекујемо и желимо,  више добијамо. Да ли се ово можете прочитати из тока линије на овим цртежима? Или је можда ваше искуство другачије (само је линија иста).
 
 
 

Dve slike



 

Zeleni hodnik

Ova slika je potpuno u duhu nadrealističke tradicije. Sve predstavljeno je konkretno, stolica je stolica, isto važi i za vrata, prozor, prostor je hodnik, kapljica i bara su voda. Dalje, predmeti i njihovi odnosi postaju i više od konkretnog: prva dilema nastaje kada se zapitamo kako to da je oluk unutar prostorije (ili hodnik možda nije prostorija?). Kako to da bara liči na Srbiju (ili to možda uopšte nije ni bara ni Srbija?), kuda vode ta vrata iz kojih dopire svetlost (ili to možda uopšte nisu vrata?), ko je to ušao, ostavio svoje mokre tragove, posedeo i ponovo izašao (možda je neko samo pogledao vremensku prognozu na RTS1 u 19:15?). To već dovodi u pitanje koliko je neki potpuno običan-svakodnevni događaj realan, a koliko nadrealan.

 
 
 
 
 
 
 
 
 
San o slobodnoj energiji - 
poslednja faza izgradnje spomenika Nikoli Tesli, postavljanje elekto opreme

Slika prikazuje spomenik Nikoli Tesli koji je izgrađen u ravnici Srema. Spomenik je od blokova belog mermera skulptorski uobličen u vidu kolosa - Nikole Tesle sa rukama podignutim ka nebu. Na skulpturi je instalirana oprema za nehercijanski prenos energije. U suštini ovaj spomenik je antena kojom se energija kosmosa (kretanja galaksija i sunčevog sistema, prostora i vremena) prenosi u energetsko polje Zemlje i daje na slobodnu, miroljubivu i bogoljubivu upotrebu.
Spomenik je predviđen tako da se može razgledati hodajući po njemu,čak i kada je prenos energije u punom obimu, kako bi posetiocima, a pogotovo mlađim generacijama služio kao inspiracija.
Slika prikazuje poslednju fazu izgradnje spomenika - postavljanje elektro opreme.

Wednesday, March 17, 2021

Илустрације за књигу прича "Мало Ја и велико Ја" Љиљане Ђурић Бабић

 
 
 
ТО ЈЕ ЉУБАВ


  Она и Он данас славе љубав.
  После шездесет три године брака и даље се разумеју погледом, осећају једно друго, пажљиво чувају једно друго. Не желе да се сликају. Кажу: „Ружни смо“. А мени лепши него икад.  Мислим у себи: „Зар је срећа у лепоти?“ Да, тело им је изгубило форму, боре прекриле лица, коса одавно оседела, а душа као кућа. Воле се и поштују. Да ли би требало да додам у веки векова?
  Познају се до сржи, знају своје снове и надања, страхове у свој својој огољености. Пустили су једно друго да расту и сазру, од девојчице и дечкића, жене и човека, до бабе и деде, са петоро унучића. Нису најбољи, далеко су од идеалних, само су умели да једно из другог измаме оно најбоље што имају.
  Сазрели пре времена у току немачке окупације, па иако напаћени, остављени, затечени, никада се нису предали. Не кажу без разлога да децу треба да учимп да буду и гладна и жедна и да им буде хладно, како би ценили живот.
  Срећни што су живи, кренули су у бољу будућност у миру, исказујући љубав према свему што их је окруживало. Живот је за њих био путовање. То није никакво одредиште на које је требало да дођу и онда стану...


 
 
 
Успутна причица
 
  
 
 
 
Пас и ја

 
 
Кафане

 
 
 
 Писмо
 

 
 
 
Непослато писмо
 

 
Борба

 
 Самоћа
 
 
 
Туђи проблеми
 

 
 
 
Мало Ја и велико Ја

 
 
Ништа није онако како изгледa

 
 
 Музика за душу

 
 
 
Или ово или оно
 
 
 
 
Разговор
 
 
 
 
 
Лице као огледало душе 



 
 
 
 
Ћутолози

 
 
Чудно пријатељство

 
 
Сатурнова деца






Friday, November 6, 2020

Изложба слика Драгољуба Јовичића и Ненада Вучковића 4.-17. 11. 2020. Галерија СКЦ Нови Београд

 

 

https://www.youtube.com/playlist?list=PLLrx7bfxKDuSshCOszbtzRwblIlJtJbIi














  

 Дијалектика може бити примењена у ликовној уметности


  Антички филозофи су још давно открили начело дијалектике, схватили су да се путем дијалога - тезе, антитезе и синтезе може доћи до нове спознаје или се барем може унапредити комуникација.
  Још су надреалисти (Ернст, Магрит, Ман Реј...) средином  20. века схватили да је довољно поставити два предмета један поред другог (на пример шиваћа машина и кишобран) и они ће сами од себе да почну дијалог... А где се тај дијалог одвија - у свести посматрача. Како како каже Бајага - у глави, на сопственом платну, помешај сиву и златну... слике имају тежњу да успоставе дијалог у свести посматрача, тако се ствара динамика у менталном простору посматрања и из тога може настати неки нови квалитет и нова спознаја. Тиме се употпуњује пут који прелази једно уметничко дело - од аутора, преко матријализације до публике. Тај пут може бити права линија, цик-цак, круг, спирала или нешто друго, то једнако (а можда чак и више) зависи од посматрача колико и од аутора који су иницирали тај процес. То посматрачу даје битно и креативно место у процесу протока идеја, утисака и емоција који се назива ликовна уметност.
  Ова изложба настаје из потребе за сусретањем, уважавањем, сарадњом, разменом искустава и антиципацијом.


Кафе Јус
 
Поглед из Жуте подморнице
 
Последњи тренуци разговора светог Матеја са анђелом
 у тврђави Фридрихштајн у Берлину 1945.
 
Продавница воћа
 
Тупик
 
Зелени ходник
 
Разноврсност облика живота
 
Пасторала
 

  Разноврсност и разнородност, Ненад Вучковић не схвата као лутање у стварању него као слободу. Његов шарени сликарски брод пристаје у многим стилским лукама али се ни једној не обавезује на дужи останак. Он их не напушта за увек, испловљава из њих са поздравом, не са збогом.
  Зов Галеба Џонатана Ливингстона га зове ка пучинама и новим пределима у којима се може уздићи његова машта али уз велики труд и одрицање за које данашњи уметници као да нису спремни ... Иако велики путник који у својим авантурама са бојама може да личи на Холанђанина луталицу, Ненад се узда у своју интуицију којој није потребан календар ни компас који би користио познате и предвидиве меридијане који су путоказ онима који се држе извесности. Ненад се држи сјаја звезда по којима су полако, једрили древни морски путници, ослушкујући споља колико и изнутра оне гласове који се не дају лако назрети. Морамо му веровати, тим пре, што је то његов Пут.
  Ненад каже: „Уметност је траг океана слободе на песку живота.“ Верујем да се у паузама између писања и брисања таласа на Ненадовом уметничком жалу могу пронаћи драгоцени морски дарови и бисери ...

Драгољуб Јовичић

  Кључ за посматрање слика Драгољуба Јовичића се може наћи у његовој литератури (као вероватно и обрнуто) јер пред собом имамо и ликовног и литерарног ствараоца који промишља и преиспитује наше време и наше окружење. Мотиви као што су шума, дрво, река, тврђава, острво - блиски су аутору зато што се кроз такве призоре провлачи прича коју нам је начео у свом роману Чувари шуме. А прича о томе да цивилизација не мора (као што јесте) бити одвојена од природе и супротстављена природи, наставља да шапуће кроз његове слике.
  Када слика нашу цивилизацију то се најбоље може упоредити са Драгољубовом кратком литерарниом формом (3 збирке афоризама и зенфоризама). Ту је сатирични и прекорни тон доминантан, а мета те сатире су отуђење, контраверзе и загађења савременог начина живота.
  Древне тотеме егзотичних култура из прошлости, као и прокажене и од цивилизације прогнане, Драгољуб окупља као своје савезнике и сведоке својих тврдњи - да може и другачије, кудикамо боље, хуманије, поштеније... Тако је настало и Тајно друштво живих, које се понекад чешће, понекад ређе окупља на Магичним вечерима. И ова изложба је прилика за још један такав скуп, који ће се путем уметности разумно и дисциплиновано супротставити страху (у себи) од егзистенције и страху од пандемије.

www.dragoljubjovicic-magicni.com

Ненад Вучковић

Thursday, October 1, 2020

Перформанси

3 dobre vesti
https://www.youtube.com/watch?v=ImFUOnof_kk
https://www.youtube.com/watch?v=QXLNgOJ2TU0

Poseta muzeju - lift svesti
https://www.youtube.com/watch?v=QZPPPEYq1Cc&t=355s
https://www.youtube.com/watch?v=QZPPPEYq1Cc&t=14s

 Omaž Cvijeti Zuzorić
https://www.youtube.com/watch?v=a8D14jKBPO4

 
Susret sa sobom
https://www.youtube.com/watch?v=2iiiiqvgkm0&t=245s
https://www.youtube.com/watch?v=2iiiiqvgkm0
https://www.youtube.com/watch?v=09gEbeNT5Wo
Susret sa sobom - Bozidarac https://www.youtube.com/watch?v=e8K2euUFtaw

Iskustvo praznine  
https://www.youtube.com/watch?v=-NUKwj3pm68
https://www.youtube.com/watch?v=-NUKwj3pm68&t=77s
https://www.youtube.com/watch?v=KFWTsfo-aIw&t=539s
https://www.youtube.com/watch?v=KFWTsfo-aIw


100 reči (u paviljonu Cvijeta Zuzorić)
https://www.youtube.com/watch?v=IRly6AevmZg
https://www.youtube.com/watch?v=Q4vFk1duwW0
100 reči (u kući Đure Jakšića) https://www.youtube.com/watch?v=UfY5w8HxlBQ

Spomenik ljubavi
https://www.youtube.com/watch?v=xnIuJRoudSg&t=9s

Kada sveci marširaju
https://www.youtube.com/watch?v=PeLxrIknzf0&t=2s

Omaž Džonu
https://www.youtube.com/watch?v=75jssLNrhKg

Pozdravi mira, ljubavi i istine (ULUS)


210 i više pozdrava-zagrljaja Mira, Ljubavi i Istine (Prolećna izložba ULUS-a)
210 i više pozdrava-zagrljaja Mira, Ljubavi i Istine (Centar za kulturu Rakovica)

Performansi, Kuća kralja Petra, 09.07.2024.
210 i više pozdrava mira ljubavi I istine
68 reči do zena
Šta je to umetnost
Emanacija logosa

https://www.youtube.com/watch?v=PJKQgBJ9mfw
https://www.youtube.com/watch?v=yb7adXb4Vt0


 

Последњи тренуци Разговора светог Матеја са анђелом у тврђави Фридрихштајн, у Берлину 1945.год.

Слику Свети Матеј и анђео Каравађо је насликао 1602. године.

1945. године слика се налазила у тврђави Фридрихштајн и са многим другим ремекделима уништена је у пожару током борби нациста и савезника у Берлину.


 

Ова слика бележи последње тренутке разговора светог Матеја и анђела. 

 

Поглед свеца је уперен у бескрај. 

Шапат анђела се чује тек када престаје.

Поглед свеца је уперен у бескрај.


Уметност је мит о постојању вечности бескраја

кога увек изнова препричавају

осуђени (опредељени?) на коначност и пролазност.

 

Данас, 

Бог ми је дао изузетан дар, карту да се превезем 

преко океана незнања.*

Данас,

Бог је одржао низ састанака са ноћи незнања

како би ме ослободио из њеног затвора.*

(* цитати из књиге "Данас", Шри Чинмоја)